Računar je elektronski uređaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo određenoj proceduri. U engleskom jeziku reč Computer (približni izgovor između kampjutr i kompjutr, sa odomaćenom transkripcijom "kompjuter" se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetičke proračune, sa ili bez mehaničkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same računske mašine. Isprva, obrada informacija na računarima je bila ograničena isključivo na aritmetičke probleme, ali savremeni računari se koriste za mnoge zadatke nevezane za matematiku. Ova definicija obuhvata mehaničke uređaje kao što je šiber, razne mehaničke računaljke od abakusa nadalje, kao i sve savremene elektronske računare. Nekada je postojala podela na analogne i digitalne elektronske računare ali je vremenom analogni računar izumro pa se danas pojam računar odnosi isključivo na digitalni računar.

Savremeni elektronski računari su se pojavili pedesetih godina dvadesetog veka, a radili su tako što su se podaci pripremali na bušenim karticama i onda preko posebnih optičkih čitača unosili u računar gde se dalje vršila obrada podataka. Rezultat se prikazivao na monitoru ili pomoću štampača štampao na papiru.

Sedamdesetih su se pojavili džepni računari, kod nas popularni pod nazivom digitroni.

Mejnfrejmovi [uredi]
Мејнфрејм рачунар IBM 704 из педесетих година 20. века
Mejnfrejm računar IBM 704 iz pedesetih godina 20. veka

Gotovo istovremeno su uvedeni udaljeni (tzv. "glupi" terminali koji su imali monitor i tastaturu za unos podataka u jednom kućištu ali se obrada podataka i dalje obavljala u glavnom (i jedinom) računaru (engl. Mainframe).

Kasnije su se pojavili i "inteligentni" terminali koji su deo operacija mogli da obavljaju sami. Vikipedija , danas, je u elektronskom smislu organizovana na sličan način - glavni računar je u SAD a inteligenti terminali (PC računari) kod korisnika. Internet ima ulogu "mreže".

Kućni računari

Zahvaljujući pronalasku integralnih kola a među njima posebno mikroprocesora i memorijskih integralnih kola kasnih šezdesetih godina, pojavili su se u sedamdesetim kućni računari tipa Apple, Sinclair (ZX Spectrum, ...), Galaksija, Commodore (VIC, 64, ...) itd.. Glavna namena su im bili skromni tekst procesori, nešto malo unakrsnih tabela i, najvažnije, igre. Ipak ne treba zaboraviti da se računar, ako govorimo o profesionalnoj primeni, u 80% situacija koristi kao tekst procesor.

Lični (personalni) računari

Početkom osamdesetih su se pojavili i prvi lični računari. Posle veoma kratkog vremena na tržištu su ostale dve jake firme IBM (aj-bi-em) i Apple (Epl - jabuka). I dok je IBM uzeo tržište poslovnih ljudi sa svojim ličnim računarom IBM PC, Apple je svoj računar Apple Lisa namenio naučnicima i umetnicima grafičarima. Zahvaljujući tzv "otvorenoj arhitekturi" - javno objavljena elektična šema računara i slobodni slotovi na matičnoj ploči, omogućeno je drugim firmama da razviju oko 4000 različitih štampanih ploča koje su postavljanjem u IBM PC računarima omogućili da isti obavlja veoma mnogo dodatnih različitih funkcija (upravljanje robotima, mernim instrumentima, medicinskim uređajima, tehnološkim procesima u fabrikama, mlekarama, pivarama i sl.)