Pocetna
Registar Firmi.com
Obavezni doprinosi Štampaj E-pošta
Wednesday, 23 April 2008

ImageDoprinosima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to:
-penzijskog i invalidskog osiguranja;
-zdravstvenog osiguranja;
-osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce jeste zarada i naknada zarade, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene - osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno penzijsko osiguranje, iznad iznosa od 3.000 mesečno.

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce jeste zarada i naknada zarade, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene - osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno penzijsko osiguranje, iznad iznosa od 3.000 mesečno.

Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove jeste poslodavac. Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. Ako poslodavac ne isplati zaradu do 30. u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Ako osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa.

Najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade u republici isplaćene u godini za koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi. Nominalni iznos najviše godišnje osnovice objavljuje ministar nadležan za poslove finansija. Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 40 odsto prosečne mesečne zarade u republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako zakonom nije drukčije određeno. Mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa.

Za vreme mirovanja radnog odnosa koje je zaposlenom odobreno u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, miruje obaveza plaćanja doprinosa, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Preduzetniku koji privremeno odjavi obavljanje delatnosti, u skladu sa zakonom, za taj period miruje obaveza plaćanja doprinosa, osim ako podnese zahtev Poreskoj upravi za plaćanje doprinosa u tom periodu. Preduzetnik može podneti zahtev nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave u roku od 30 dana od dana privremene odjave obavljanja delatnosti.

Kada se obračunava i plaća porez na prihode od samostalne delatnosti?

Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31 Zakona o porezu na dohodak građana, kao i fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva ako je po tom osnovu obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).

Prihodom od samostalne delatnosti smatra se prihod ostvaren od privrednih delatnosti, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga. Prihodom od samostalne delatnosti smatra se i prihod ostvaren trajnim ili sezonskim iskorišćavanjem zemljišta u nepoljoprivredne svrhe (vađenje peska, šljunka i kamenja, proizvodnja kreča, cigle, crepa, ćumura i sl.), inkubatorskom proizvodnjom živine i drugim sličnim delatnostima, nezavisno od toga da li su kao samostalne delatnosti registrovane kod nadležnog organa.
Oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobit. Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sačinjenom u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo ako preduzetnik vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno u skladu sa propisom iz člana 49 Zakona o porezu na dohodak građana, ako preduzetnik vodi prosto knjigovodstvo.

Preduzetniku - osnivaču ortačke radnje, oporeziva dobit se utvrđuje u srazmeri sa njegovim učešćem u dobiti, prema aktu o osnivanju ortačke radnje.

Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 10 odsto.

 
< Prethodno   Sledeće >

Marketing

Firme kategorije

Upoznavanje.org
Pronadjite posao brzo i lako